‘ajde, odguslalo se, ovaj puta samo s gajdama, konačno i ovo s ovim “Živio, tamo neki, kralj” – ako već kod naših nemamo kome klicati.
Dobro je bilo to da sabljom probijena torta nije bila bliže Londonu, oružja je i za ovako slatke stvari i previše.
Ne bih se ja, brate, baš ugodno osjećao kad bi mi, makar samo na tren ili dva, pri dobivanju neke titule mač bio na ramenu…. Jer, evo, već vidim da se okrunjenom ruka onako malo trzne kad ga komarica bocne…
A kakva čast je tek nama pripala da nam vrate cijene poskupljenih tramvajskih karata puno prije nego što je ekipa kralju dala počasnu kartu za besplatne vožnje, a veleposlaniku ništa.
A zamislite “kondora” da zatekne kralja kako se šverca u našoj “treski”…. pa dok zbunjeno isprobava utjerati strah u kosti “putniku” (koji ne bi više morao ni visoko nogu u zrak podići da uđe u vozilo pa je pitanje kakvo je on onda visočanstvo), traži kartu s, prebirući po memoriji iz duge osječke tramvajske povijesti: “Hej, druže!… gospodine!.. lega!… kralju!… pa pokaži, brate, kartu…
Uglavnom, kako nam je – dobro nam je…
foto: Grad Osijek
